viandan

LvP

s. m.

'voyageur, pèlerin'

Rn 5:540b [vinadan, vianda ]; Lv 8:749a [s. v. vianar]

FEW 1:84b [ᴀᴍʙɪᴛᴀʀᴇ], 14:379a [ᴠɪ̆ᴀ].

→ vianar