vianar

LvP

1. v. n.

's'en aller'

2. vianan s. m.

'voyageur, pèlerin'

Rn 5:540b; Lv 8:749a

FEW 1:84b [ᴀᴍʙɪᴛᴀʀᴇ], 14:374a [ᴠɪ̆ᴀ].

→ viandan